Teorija igara 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 11 | Nivo: Univerzitet Singidunum

Sadržaj
Uvod...................................................................................................2
Osnovne karakteristike i vrste igara...................................................3
Pregovaračke igre ..............................................................................5
3.1 Nešov ekvilibrijum ............................................................5
3.2 Zatvorenikova dilema (primer).............................................7
Blistavi um – John F. Nash, Jr. ...........................................................9
Literatura.............................................................................................11
Teorija igara
Uvod
U svakodnevnom životu, podjednako poslovnom i privatnom, okruženje često nije samo masa, već po pravilu srećemo pojedince ili grupe čije su aktivnosti relevantne, a ponekad i presudne za naše odluke. Istovremeno, naše aktivnosti imaju povratni uticaj na odluke istih subjekata ili grupa, pa konačni rezultati koje svako od nas postiže predstavljaju proizvod brojnih individualnih odluka i njihovih interakcija. Ponekad se ovi uticaji zasnivaju na dobroj volji i želji da pomognemo jedni drugima, dok u drugim slučajevima proističu iz konfliktnih interesa i neprijateljstva. Situacije delimičnog ili potpunog konflikta izmedju različitih donosilaca odluka nazivamo igrama.
Teorija igara predstavlja matematičku teoriju i metodologiju koja se koristi za analizu i rešavanje konfliktnih i delimično konfliktnih situacija u kojima učesnici imaju suprotstavljene interese. Razmatranje situacija u kojima dva ili više subjekata donose odluke u uslovima sukoba interesa nazvano je teorijom igara zato što tipične primere ovakvih situacija predstavljaju različite društvene igre, kao što su sportske utakmice, kartaške igre (poker i sl.), šah, itd. Naravno, iako je veći deo termina koji se koriste u okviru matematičke teorije igara sličan terminologiji društvenih igara, teorija igara ima mnogo širu primenu i koristi se za modeliranje konfliktnih situacija u matematici, politici, ekonomiji itd. Pri tome, neophodno je istaći da metodi teorije igara služe za analizu i rešavanje takvih konfliktnih situacija koje karakteriše višekratno ponavljanje pojedinih odluka o mogućem razrešenju sukoba interesa izmedju učesnika, tj. igrača.
Prvi radovi iz domena teorije igara datiraju još od prve polovine devetnaestog veka, od radova Cournot-a i Bertrand-a, koji su nagovestili mogućnost korišćenja teorije igara za potrebe ekonomske analize, posebno u analizi proizvodnje i cena. Međutim, ideju opšte teorije igara na teorijski konzistentan način prvi su predstavili John von Neumann i Oskar Morgenstern 1944. godine u svom fundamentalnom radu “Teorija igara i ekonomsko ponašanje”. U tom radu pokazano je da se mnogi ekonomski problemi mogu veoma uspešno modelirati korišćenjem teorije igara i predstavljene su igre u ekstenzivnoj i normalnoj formi. U posleratnom periodu razvoj i usavršavanje teorije igara predstavlja predmet interesovanja mnogih istaknutih ekonomista i matematičara. Može se slobodno kazati da u posleratnom periodu skoro da nijedno područje ekonomske analize i matematičkog modeliranja ekonomskih pojava nije ostvarilo toliku ekspanziju i razvoj kao što je to slučaj sa teorijom igara.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]